Ментално здравље младих у Србији
Када бисмо случајне пролазнике упитали да опишу особу која је ментално здрава, да ли мислите да постоји могућност да би неки од описа садржао израз „да је нормална“?
Када бисмо их питали да нам дају пример, шта би можда навели? На која додатна размишљања би нас могли да наведу ови примери?
– „Ево мој пријатељ, зато што нема ниједан конкретан проблем у животу”.
Размишљање: Да ли је за ментално здравље довољно само то да немаш ниједан проблем?
– „Моја другарица, на време даје све испите, у дугој је вези, прича о удаји”.
Размишљање: Има људи који воде сасвим другачији живот, а опет су срећни и задовољни…
– „Мислим да је то било ко, ко понашањем не одскаче много од већине”.
Размишљање: Током историје су чак и неки научници имали потенцијално исправна размишљања (нпр., Ђордано Бруно), али већина их је третирала као изопачене, јер није могла да их разуме.
– „Особа која се понаша у складу са својим годинама”.
Размишљање: Међутим, моји вршњаци понекад раде ствари које не подржавам и не одговарају ми.
– „Неко ко је задовољан собом и својим животом, а не штети другима.”
Размишљање: Ово можда и има смисла!
Ако од себе и других захтевамо искључиво „нормалност“, можемо занемарити читаво богатство онога што човек јесте.
Препорука
Корисније је да се питамо шта је функционално за некога, а не шта је нормално!
Функционалност се огледа кроз могућност особе да остварује своје циљеве и доживи задовољство и благостање, а да притом не повређује себе и/или друге људе.
Потешкоће са менталним здрављем могу се разумети као одраз кризе кроз коју особа пролази. Иако криза може бити узрок настанка тегоба, она може бити и шанса за учење, раст и развој.
О КАКВИМ КРИЗАМА ЈЕ РЕЧ?
Упамти:
Нисмо сви подједнако отпорни и не мора свако на исту ситуацију реаговати кризом!
Број фактора (унутар и изван тебе), као и њихових комбинација, који могу утицати на ментално здравље је толико велики, да свакоме у неком животном тренутку затреба додатна подршка.
Како да знаш да ли теби или некоме другоме треба помоћ у борби са кризом?
ЈЕДИНО ПРАВИЛО
Помоћ је добродошла свакоме ко осети да би му она значила!
Размисли:
Да ли се у неким ситуацијама штитимо неразговарањем и необраћањем за помоћ, што нас парадоксално доведе до тога да се осећамо још горе?
Када?
Када осетиш да ти треба промена, да не можеш сам/-а, да си се заглавио/-ла, немаш воље за животом, желиш више од живота, да ниси свој/-а, да те нико не разуме, да се бојиш свега, дуго ниси био/-ла радостан/-на, да желиш са некиме да делиш…Заправо, када осетиш да би ти помогло!
Коме?
– Домови здравља или Студентске поликлинике
(Ово је често људима једноставан/познат први корак, а опет можеш добити подршку и/или смернице шта даље да радиш!)– Институт за ментално здравље
– Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”
– Болнице у Београду и Падинској Скели – Национални сервис за заштиту менталног здравља– Специјална болница за болести зависности (Центар за младе)
– Клиничко-болнички центри
– КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ у Београду– Специјална болница за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” Вршац
– Савез друштава психотерапеута Србије
(овде можеш потражити помоћ, а и са сигурношћу проверити да ли је програм едукације препорученог психотерапеута легитиман и званично сертификован у нашој земљи)– Психолошко саветовалиште „Убунту”
– Саветодавни центар „Григ”
– Линкови за нека од бесплатних психолошких саветовалишта:
– Саветовалиште за брак и породицу: Београд и Нови Сад – Психолошко саветовалиште за студенте у Нишу– Центар за ментално здравље за децу и младе ЦЕЗАМ
– Кампања,,Несаломиви“ за борбу против депресије – Центар за емотивну подршку и превенцију самоубиства „Срце“
– Психолошко саветовалиште за младе Дома омладине Београда
– „Онлине“ психолошко саветовалиште за студенте Филозофског факултета – Саветовалиште у оквиру програма „Све је ок”
– СОС Женски Центар Нови Сад – Национална дечија линија (НАДЕЛ, одељак за младе) – Пастирски центар