Mитови и заблуде о менталном здрављу

Чињеница: Свака особа током свог живота може да искуси стрес и различите тегобе менталног здравља без обзира на образовање, интелигенцију, особине личности и др. Показатељ менталног здравља није да ли постоје проблеми већ како се носимо са њима и да ли тражимо помоћ када нам је потребна.

Чињеница: Имати проблем менталног здравља није знак слабости, а тражење помоћи је некада неопходно у циљу превазилажења тегоба. Проблеми менталног здравља нису лични избор ни ствар једноставне одлуке. Напротив када особа има тешкоче и тражи помоћ то пре указује на њену менталну снагу јер та особа има додатни терет са којим мора да се носи.

Чињеница: Без обзира што на развој личности утичу и урођени фактори и средина могуће је мењати своје понашање, начин размишљања и утицати на своје емоције. Некада та промена није лака ни брза али је научно доказано да је могућа, посебно уз стручну подршку.

Чињеница: Особе које врше насиље не морају имати психичке поремећаје. Насиље може да изврши било која особа независно од занимања, образовања, социјалног статуса, интелигенције, особина и сл.

Чињеница: Модерно доба је само променило однос према појавама које су одувек постојале али су друштвене околности тада стављале различите изазове пред децу и младе људе. Развој науке (биологије, психологије, медицине) је указао на објективне промене које се дешавају у периоду пубертета и адолесценције без обзира на културолошке разлике и друштвене обичаје.

Чињеница: Скоро свака особа се бар једном у животу сусрела са неком врстом менталне тегобе. Неке тешкоће су посебно честе као што је паника, страхови, фобије, анксиозност и сл.

Чињеница: Ментални поремећаји могу успешно да се третирају када особе добије адекватну стручну помоћ. Чак и тежи облици уз помоћ медикаментозне терапије могу да помогну људима да функционишу у свакодневном животу. Због тога је јако важна подршка заједнице и друштва, а не само породице и пријатеља.